Općenito, sami Korejci (oni koji žive u Koreji) nikada nisu čuli za mrkvu na korejskom i nikada je nisu vidjeli. Iako... U Taškentu su, još u stara sovjetska vremena, Korejanke prodavale mrkvu na korejskom na tržnici Alai.
Bio je to impresivan prizor - činilo se da se mrkve Everests uzdižu na pladnjevima. Gotovo svi prodavači imali su tri okusa - mekan, začinjen i vrlo začinjen.
Prodavali su mrkvu u staklenkama, čašama i... vrećicama. Takve uske celofanske vrećice, na vrhu povezane crnim debelim koncem. To je bilo ukusno. Tada sam, možda, prvi put probao korejsku mrkvu.
Zašto baš tamo - ne znam, jer su ga svugdje (ili gotovo svugdje) prodavali na tržnicama. Eto, sad je korejska mrkva nešto uobičajeno banalno. Dosadno čak.
A ako ste se umorili od mrkve, tada možete kuhati repu. Inače, nisam ga vidio u prodaji (prema ovom receptu).
Kako kuhamo?
Za početak - tri. Riječ je o tri sirove repe i na istom ribežu kao i mrkva za sličnu korejsku salatu - to jest u tankim trakama. Ako ste heroj, možete sjeckati repu - ali to nikada u životu nisam radio (i nemam dovoljno strpljenja).
Koliko repe trljati? Oko 500 grama - ne više.
Naribana - sol (i ne samo). Stavite repu u posudu, dodajte sol (po ukusu) i par žlica octa. Možete uzeti bilo koji ocat, u principu, onaj koji vam se najviše sviđa.
Sve to promiješajte i počnite rezati luk i češnjak. Jako fino i jako fino. Koliko? Par češnjaka češnjaka i luk (ili polovica) tu su za vaš ukus.
Sada uzmite pola žličice sjemenki korijandera i malu ljutu papričicu te sameljite u mužaru ili jednostavno razvaljajte valjkom, zamotani u papir.
Dodajte cikli - dok je na vrhu
Zagrijavamo pet šest žlica biljnog ulja, prelijemo sve svoje bogatstvo odozgo, tek onda pomiješamo i ostavimo da se ulije. Što više, to bolje, ali barem nekoliko sati.
Dobar tek!